Iščekivanje prvih reči svog mališana važan je period roditeljstva. Međutim, kada su na ovom planu prisutna razvojna odstupanja, roditelji se susreću sa brojnim izazovima. Usporen razvoj govora kod dece uvek je praćen teškoćama kao što su: otežana komunikacija, nemogućnost izražavanja osnovnih potreba, nerazumevanje i neadekvatno ispoljavanje emocija, pojačan stepen frustracija…
Prepoznavanje problema i uključivanje deteta u logopedski tretman, prvi je korak ka uspešnom prevazilaženju ovih razvojnih problema. Ali, kada se uz jezičke smetnje jave ili intenziviraju promene u ponašanju zabrinutost roditelja dobija novu dimenziju. Kod dece koja imaju neki oblik govorno-jezičkih teškoća, česte su epizode ljutnje, plakanja, razdražljivosti ili pojačanog motornog nemira. Usled toga ova deca bivaju okarakterisana kao nevaspitana, razmažena ili „problematična“.
Najčešća pitanja roditelja su: zašto se epizode neprimerenog ponašanja javljaju, koliko utiču na detetov razvoj, kako se s njima izboriti, da li uključivanje u tretman govora ima uticaja na to i da li je izbor terapeutske metode adekvatan…
Zato je važno istaći da je jezički razvoj u tesnoj vezi sa ponašanjem deteta i da uzroci vaspitnih izazova mogu biti neki od sledećih faktora:
1. Nemogućnost komuniciranja sa okolinom
dete koje ne govori ili poseduje nedovoljno razvijene jezičke veštine, ne može lako da uspostavi kontakt sa neposrednim okruženjem i često ne uspeva da izrazi svoje osnovne potrebe. To pojačava nivo frustracije a posledica može biti izazovno i neprilagođeno ponašanje. Ova deca veoma često ispoljavaju ljutnju, destruktivno ponašanje ili agresiju.
2. Emocionalni problemi
dete koje ne razume govor i ne može da imenuje sopstvena osećanja ima teškoće u njihovom razumevanju i ispoljavanju. Dvogodišnjak koji ne može da kaže: „Tužan sam, hoću mamu!“ jednostavno će neutešno plakati uz malo šansi da ga okolina razume.
3. Napredak u razvoju govora
bilo da je posledica logopedskog tretmana ili jednostavno sazrevanja, razvojem govora, smanjuje se nivo frustracije i napetosti kod deteta. Razvijajući svoje govorno-jezičke sposobnosti, ono postaje samostalnije i slobodnije u otkrivanju neposrednog okruženja a uz to i motorno aktivnije, nestašnije ili po rečima roditelja „neposlušnije“. Na sreću, ovo je prolazna faza u sazrevanju i ne treba je tumačiti kao negativnu pojavu.
Saveti za roditelje:
-Razumeti da neposlušnost nije uvek posledica neadekvatnih vaspitnih modela već nemogućnosti komuniciranja.
-Primenjivati uobičajene vaspitne metode kod dece koja ispoljavaju jezičke probleme.
-Uključiti dete u logopedski tretman.
-Savetovati se sa logopedom, učestvovati u tretmanu i sarađivati sa drugim stručnjacima.
-Osposobiti dete za komunikaciju na onaj način koji mu je najprirodniji i koji odgovara njegovim sposobnostima.
dipl. defektolog-logoped Vesna Jerinić
