Čuvenu rečenicu „On sve razume ali ne govori“ po svoj prilici možemo proglasiti mitom koji malo odgovara istini. Logopedskom procenom jezičkih sposobnosti dece sa govornim teškoćama, najčešće se konstatuje bar minimalno odstupanje u razumevanju govora. Osim, kada je prisutan isključivo loš izgovor glasova maternjeg jezika, ostali oblici govornih smetnji uglavnom su praćeni i nedovoljnim razumevanjem.
Iako se međusobno prepliću, razvoju govora prethodi razvoj sposobnosti razumevanja koje je najčešće na znatno višem nivou. Zaista, i deca koja ne govore razumeju jednostavna uputstva i svakodnevne situacije. Međutim, veću pažnju okoline skreće kasno progovaranje i loš izgovor pa je i zabrinutost roditelja usmerena u ovom pravcu. Ovo su i najčešći razlozi obraćanja za pomoć dok se diskretniji jezički deficiti otkrivaju stručnom procenom ali takođe iziskuju logopedsku intervenciju.
Zato je važno da se pre planiranja tretmana dobro procene svi aspekti jezičkog razvoja deteta. Loše razumevanje može biti simptom jezičkog ili nekog drugog razvojnog poremećaja. Takođe, može loše uticati na saznajni razvoj deteta.
Tri signala na koja treba obratiti pažnju su:
1. Ponavljanje reči i rečenica koje je neko drugi izgovorio. Ova pojava se naziva eholalija i predstavlja uobičajenu fazu razvoja govora i jezika. Međutim, ukoliko nema prolazan karakter i prisutna je i posle druge godine, ukazuje na nerazvijenu sposobnost razumevanja govora, jezički ili drugi razvojni poremećaj. Tada je potrebno potražiti savet logopeda koji će ustanoviti uzrok ove pojave i eventualno predložiti uključivanje deteta u tretman.
2. Neodazivanje na poziv svakako je znak za neodložnu procenu detetovog razvoja. Najpre je neophodno proveriti sluh a potom i obaviti procenu govorno-jezičkog razvoja deteta.
3. Dete ne izvršava jednostavne naloge
Ukoliko dete sa godinu i po ili kasnije, ne reaguje na zahteve i ne izvršava verbalne naloge kao npr. Daj auto! Baci loptu! To je sasvim izvesno znak da ne razume govor okoline i da je neophodna stimulacija govorno-jezičkog razvoja.
dipl. defektolog-logoped Vesna Jerinić
