Navikavanje na nošu i skidanje pelena jedan je od prvih koraka ka samostalnosti deteta. Za roditelje dece sa razvojnim smetnjama, često veoma izazovan poduhvat. Postoji mnogo razloga zbog kojih se može desiti da je za učenje ove veštine detetu potrebno dosta vremena…
Fizički problemi:
Potrebno je eliminisati postojanje medicinskih razlozloga. O tome možete porazgovarati sa vašim pedijatrom.
Nedovoljno razvijen govor:
Deca mogu imati problem u razumevanju i upotrebi govora. Samim tim ne mogu pravilno razumeti šta tražite od njih, ne mogu vam izraziti svoja osećanja i potrebe.
To znači da ne znaju kako da vam kažu „piški mi se“, ne razumeju kada ih pitate ili dajete nalog da treba da izvrše malu ili veliku nuždu. Eto mesta nesporazumu, koji u stopu prati frustracija, neprimerno ponašanje, stres…
Telesni/senzorni deficiti:
Neka deca nemaju razvijenu svest o tome da treba da idu u toalet niti da im je odeća mokra ili zaprljana. Jednostavno oni to ne primećuju, ne smeta im. Mogu sasvim mirno da sede i igraju se tako mokri ili zaprljani.
Teškoće pri oblačenju:
Nekoj deci predstavlja izazov podizanje ili spuštanje pantalona. Teško im je izvršiti otkopčavanje ili pravilno hvatanje. Tada sama radnja-upotreba toaleta biva neuspešna jer priprema predugo traje. Opet dolazi do frustracije i stresa, naročito ako osoba koja je uključena u proces učenja ne razume, samim tim i ne može da pomogne..
Strahovi:
Neka deca plaše se sedenja na toaletnoj šolji, za njih nepoznatoj, možda čak i senzorno neprihvatljivoj (hladna površina, glatka), nesigurnoj (može se upasti u nju). Strahovi takođe mogu biti vezani za zvuk puštanja vode, koji za neku decu-senzorno osetljivu može biti jačine grmljavine..
Potreba za rutinom:
Učenje novih načina može biti teško. Svaka promena, ispadanje iz rutine može iazvati strah od nepoznatog, povlačenje.
Nemogućnost generalizacije:
Neka deca stečeno znanje teže generalizuju. To znači da ako su naučili da koriste toalet u svojoj kući, ne znači da će uspeti da koriste toalet na drugom mestu, u vrtiću, školi, restoranu,..
KAKO DA POMOĆI?
Treba nam struktura odn. TRENING RASPOREDA:
Cilj može biti šest sedenja u toaletu dnevno. U početku boravci u toaletu treba da budu kratki, oko pet sekundi. A svakog dana jedan duži boravak, do 10 minuta za veliku nuždu.
Od pomoći može biti podešavanje sata, kako bi dete znalo kada sedenje može da se završi. Možemo upotebiti i pesmicu koju dete voli, a određene je dužine. Kada otpevamo pesmicu, gotovo je sedenje. Na taj način detetu pružamo sigurnost da će započeta aktivnost da se završi, kao i šta sledi pre i posle toga. Tako nova aktivnost postaje poznata, pouzdana i sugurna, samim tim ona se može prihvatiti bez frustracije i stresa.
Takođe važno:
NE PITAJTE-RECITE. Jednostavno im recite da je vreme za toalet.
RASPORED. Držite se iste dnevne satnice.
KOMUNICIRAJTE. Koristite iste reči, slike ili znake.
BUDITE UPORNI. Za stvaranje navike kaže se potrebno je tri nedelje.
Možete koristiti i VIZUELNI RAPORED, koji se sastoji od nekoliko sličica sa jasno prikazanim koracima toaletnog treninga. Tako dete dobija vizuenu podršku i sasvim jednostavno vizuelno uputstvo šta treba da uradi.
I na kraju odredite nagrade !
dipl. defektolog-oligofrenolog Aleksandra Bokun
